Made by:~Balaseviiceva*
Ne vredi, neki se ne menjaju, na žalost. A neki se ne menjaju, na sreću.

02.03.2014.

znaci provale, u srcu poslije tebe

nobody said it was easy, no one ever said it would be this hard

12.01.2014.

Imala je sve što bi drugi željeli da bi bili sretni-

Ljudi kažu: "posebna si, i ne trudi se da budeš kao ostale, ja volim što si drugačija." Lijepo je čuti to i voditi se time, ali realno, zašto ne bih ja mogla da prolazim dobro kao i one? Duboko dole, svi imamo želja koje se podudaraju. Svi želimo biti voljeni, da savršeno izgledamo, da lagano prolazimo kroz život. Pretpostavljam da je Bog predodredio kako će se ko kroz život nositi, i šta će mu život donositi. Nekima je sve servirano na srebrnom pladnju, sreća i ljubav, popularnost i zadovoljstvo. Drugi moraju raditi za svoju trunku sreće koja im izmakne u treptaju oka. Možda to sve i treba tako, jer ništa nije uzaludno tu, Onaj gore ne griješi. Ali opet nekada mi dozlogrdi i beskrajno iščekivanje da dobijem neke stvari, ne nužno materijalne, nego one koje bi mi ispunile srce. Zašto ja ne mogu imati kojeg god momka poželim? Zašto ne mogu izgledati ljepše? Neću da zvučim nezahvalna, jer to zaista nisam. Toliko mi je stvari pruženo, i zaista sam zahvalna za sve i svakoga što imam u svom životu, i, recimo da me smatraju sretnom osobom. Ali, opet, fali mi nešto ili neko, nešto što ni ja, a ni drugi ne mogu razumjeti, i preplićem se sama sa sobom ko toga šta želim: jednostavan i savršen život, ili onaj gdje se moram truditi da bi osvojila i trunku željenog? Dok te jedan momentalno ispunjava, drugi te uči pravim vrijednostima, i zaista ne znam šta je bolje. Pretpostavljam da je rano za sve čime se ja već bavim, i da trebam pustiti da život ide svojim tokom te da ću tek kasnije saznati šta me dalje čeka. Možda i očekujem previše. Danas ne vrijedi ni željeti.

11.12.2013.

aw

‎”Snijeg je padao, druže, ogromne pahulje tumarale su na vjetru, sasvim lagano, a potom bi završile u njenoj kosi. I ja bih onda, kao da sam im branio da to čine, provlačio prste kroz njenu polumokru kosu, onako polako i bio sam nekako najsretniji do tad. Jedina je ona učinila da moje srce i lupa, i zadrhti u isto vrijeme. Valjda sad shvaćaš što mi je zima najdraže godišnje doba.”


Stariji postovi